Книжевно инсценирање на туѓоста: патописот и културниот идентитет

  • Милица Денковска МИТ Универзитет, Скопје

Abstract

Традираната проÑторна претÑтава како значенÑка Ñодржина на туѓото во книжевноÑта ја наоѓа Ñвојата концентрација во две оÑновни, проÑторно моделирани ÑоодноÑни форми. Во првата, туѓоÑта е конципирана како непозната надворешноÑÑ‚, која му е контраÑтирачки ÑпротивÑтавена на ÑопÑтвениот иÑкуÑтвен хоризонт. Во втората туѓото го означува продорот на непознатото во внатрешниот проÑтор, дефиниран како ÑопÑтвен. Како што туѓото и ÑопÑтвеното Ñе моменти на една ÑоодноÑна дефиниција, така и непознатото однадвор и продорот на непознатото Ñтруктурално Ñе надоврзуваат еден на друг; бидејќи што ќе биде воÑприемано како туѓо, е одредено Ñпоред тоа, дали набљудувачот е позициониран „дома“ или „во туѓина“. Книжевното инÑценирање на туѓоÑта неопходно го вклучува ова позиционирање во јазично-културолошката концепција и перÑпективирање на Ñлучувањето. И кога традираните претÑтави за Ñвоето и туѓото парцијално Ñе напуштаат и Ñе подложени на критика, книжевното инÑценирање (и неговата анализа) Ñепак Ñе базира врз традицијата и иÑторијата на ÑопÑтвените културолошки (во најголема мера евроцентрични) одредби и перÑпективирања на ÑоодноÑот. За туѓото не поÑтои, или поÑтои Ñамо делумно знаење; туѓоÑта е недоверлива, непозната и неиÑтражена. Заедничка карактериÑтика на фигурите, кои Ñе формирале во проÑторниот Ñ‚Ð¸Ð¿ÑƒÑ Ñ‚ÑƒÑ“Ð¾ÑÑ‚ како непознатото однадвор, е дека тие Ñе движат во проÑторот и притоа Ñоздаваат иÑкуÑтво, Ñо што познатите ориентации и модели на толкување ја губат Ñвојата валидноÑÑ‚. ТуѓоÑта како нешто Ñè уште разбирливо Ñе однеÑува на незнајното, но и на можноÑта за знаење и запознавање. При ова инÑценирање на туѓото и ÑопÑтвеното, во книжевната наука, за еÑтетизирањето на Ñредбата Ñо ÑопÑтвеното и туѓото ÑуштинÑки Ñтануваат Ñтруктурата и топоÑот на патувањето.

References

[1] Bourquin, Christophe. Schreiben über Reisen. Würzburg: Verlag Königshausen & Neumann GmbH, 2006. Print.
[2] Gutjahr,Ortrud (Hg.). Fremde. Freiburger literaturpsychologische Gespräche. Jahrbuch für Literatur und Psychoanalyse. Band 21. Würzburg: Verlag Königshausen & Neumann GmbH, 2002. Print.
[3] Habermas, Jürgen. Theorie des kommunikativen Handelns, Bd. 1: Handlungsrationalität und gesellschaftliche Rationalisierung. Frankfurt am Main: Suhrkamp Verlag, 1981. Print.
[4] Hallet, Wolfgang u. Birgit Neumann (Hg.), Raum und Bewegung in der Literatur. Die Literaturwissenschaften und der Spatial Turn. Bielefeld: transcript Verlag, 2009. Print.
[5] Morrell, Brandon, Das Bild des Fremden in der Soziologie. Paralelität der gesellschaftlichen Entwicklung zur kognitiven Entwicklung des Individuums. München: AVM, 2012. Print.
[6] Roth, Hans Jakob. Kultur, Raum und Zeit. Ansätze zu einer vergleichenden Kulturtheorie. Baden-Baden: Nomos Verlagsgesellschaft, 2013. Print.
[7] Simmel, Georg. Soziologie. Untersuchungen über die Formen der Vergesellschaftung. Berlin: 1958. Print.
[8] Wagner-Egelhaaf, Martina (Hg.). Region-Literatur-Kultur. Regionalliteraturforschung heute. Bielefeld: Aisthesis-Verlag, 2001. Print.
[9] Wendel,Hermann, Südosteuropäische Fragen. Berlin: S. Fischer Verlag, 1918. Print.
[10] Wendel, Hermann.Von Marburg bis Monastir: Eine südslawische Reise. Frankfurt am Main: Druck und Verlag der Frankfurter Societäts-Drukerei GmbH, 1920. Print.
[11] Wierlacher, Alois (Hg), Das Fremde und das Eigene. Prolegomena zu einer interkulturellen Germanistik. München: Iudicium Verlag, 1985. Print.
Published
2016-10-01
How to Cite
ДÐΜнковска, Милица. Книжевно инÑценирање на туѓоÑта: патопиÑот и културниот идентитет. Култура/Culture, [S.l.], v. 6, n. 14, p. 192-198, oct. 2016. ISSN 1857-7725. Available at: <http://journals.cultcenter.net/index.php/culture/article/view/283>. Date accessed: 11 feb. 2026.