Culture and Identity: Slava, a Family Saint Day Among the Serbs
Abstract
Slava, a family saint day, is a holiday belonging the annual calendar of family celebrations; slava represents a traditional cultural heritage of the Serbs, and stands out as an example of embedment of traditions into modern life. Over time, the Serbs had placed a special reverence to the slava days and thus slava became one of the most important annual holiday. Slava’s great importance is confirmed by the fact that almost everyone, from individual families to various national associations, in the course of a calendar year, dedicate a day to a particular saint, celebrated as the patron of the family or given entity. Slava day is dedicated to the patron (guardian) of a home, village, church, and various professionals. In this paper, slava will be discussed as a family tradition, with an emphasis on its importance in the present time. Slava is enlisted in the Representative List of the Non-material Cultural Heritage by UNESCO, and this has confirmed the fact that the holiday, through the historical duration, acquired certain peculiarities and became thus recognizable as an identity characteristic of the Serbs.
References
[2] Богдановић, Димитрије. 1985. „КрÑна Ñлава као ÑветоÑавÑки култ“. Зборник радова: О крÑном имену. Библиотека: „Баштина“. Београд: ПроÑвета: 486–511.
[3] Влаховић, Петар. 1985. „Прилог проучавању крÑне Ñлаве“. Зборник радова: О крÑном имену. Библиотека: „Баштина“. Београд: ПроÑвета: 136–147.
[4] Влаховић, Петар. 1998. КрÑна Ñлава и њена улога у породичном и друштвеном животу код Срба. Етно-културолошки зборник, књ. IV. Сврљиг: Етно-културолошка радионица: 23-32.
[5] ВражиновÑки, ТанаÑ. 1998. „Враќање кон изворите кон изворите на празнувањето“. Етно-културолошки зборник, књ. IV. Сврљиг: Етно-културолошка радионица: 55-60.
[6] Грујић, РадоÑлав. 1985. „Црквени елементи крÑне Ñлаве“. Зборник радова: О крÑном имену. Библиотека: „Баштина“. Београд: ПроÑвета: 407–485.
[7] Ивановић Баришић. Милина. 2007. КалендарÑки празници и обичаји у подавалÑким Ñелима. ПоÑебна издања. књ. 59. Београд: ЕтнографÑки инÑтитут СÐÐУ.
[8] Ивановић Баришић. Милина. 2010. „Хлеб у календарÑким празницима и обичајима“. Зборник: Традиционална еÑтетÑка култура: хлеб. Ðиш: Центар за научна иÑтраживања СÐÐУ и Универзитет у Ðишу: 189–202.
[9] Ивановић Баришић. Милина. 2015. „ЗанатÑке и еÑнафÑке Ñлаве“. Зборник: Традиционална еÑтетÑка култура – занати, Ðиш.
[10] Јанева 1998. Станка, Янева. „Избор на Ñветец“. Етно-културолошки зборник, књ. IV. Сврљиг: Етно-културолошка радионица: 49-54.
[11] Калезић, Димитрије. М. 1992. КрÑна Ñлава у Срба. Београд: ИП Ðевен.
[12] Ковачевић, Иван. 2001. „Слава мртвог Ñвеца“. У: Семиологија мита и ритуала – политика, III. Београд: СрпÑки генеалошки центар: 25-35.
[13] Милићевић, Милан Ђ. 1894. Живот Срба Ñељака. Београд: СрпÑка краљевÑка академија.
[14] Милићевић, Милан Ђ. 1985. „КућанÑка Ñлава“. Зборник радова: О крÑном имену. Библиотека: „Баштина“. Београд: ПроÑвета: 75–121.
[15] Ðедељковић, Миле. 1990. Годишњи обичаји у Срба. Београд: Вук Караџић: 205–225.
[16] Ðедељковић, Миле. 1991: Слава у Срба. Београд: „Вук Караџић“.
[17] Павковић, Ðикола Ф. 2009. БанатÑко Ñело: друштвене и културне промене. Ðови Сад: Матица ÑрпÑка.
[18] Петровић, 1948. Петар Ж. Живот и обичаји народни у Гружи. СрпÑки етнографÑки зборник: Живот и обичаји народни, бр. 58. Београд: СрпÑка академија наука.
[19] СМ 2001: СловенÑка митологија: енциклопедијÑки речник. Београд: ZEPTER BOOK WORLD (Ñлава, крÑно име).
[20] Тодоровић, Ивица. 2005. Ритуал ума. ПоÑебна издања, књ. 53. Београд: ЕтнографÑки инÑтитут СÐÐУ.
[21] Трухелка, Ћиро. 1985. „Ларизам и крÑна Ñлава“. Зборник радова: О крÑном имену. Библиотека: „Баштина“. Београд: ПроÑвета: 342–406.
[22] ХедеÑан. Otilia Hedesan. 1998. „La célébration de la maison (praznicul) chez les Romains. Modaltés d lecture“. Етно-културолошки зборник, књ. IV. Сврљиг: Етно-културолошка радионица: 55-60.
[23] Чајкановић, ВеÑелин. „КрÑно име“. 1995. У: Стара ÑрпÑка религија и митилогија. Београд: СрпÑка академија наука и уметноÑти: СрпÑка књижевна задруга: 149–160.
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
- Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
- Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
- Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).

Култура/Culture by MI-AN is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial 4.0 International License.