Culture and Identity: Slava, a Family Saint Day Among the Serbs
Abstract
Slava, a family saint day, is a holiday belonging the annual calendar of family celebrations; slava represents a traditional cultural heritage of the Serbs, and stands out as an example of embedment of traditions into modern life. Over time, the Serbs had placed a special reverence to the slava days and thus slava became one of the most important annual holiday. Slava’s great importance is confirmed by the fact that almost everyone, from individual families to various national associations, in the course of a calendar year, dedicate a day to a particular saint, celebrated as the patron of the family or given entity. Slava day is dedicated to the patron (guardian) of a home, village, church, and various professionals. In this paper, slava will be discussed as a family tradition, with an emphasis on its importance in the present time. Slava is enlisted in the Representative List of the Non-material Cultural Heritage by UNESCO, and this has confirmed the fact that the holiday, through the historical duration, acquired certain peculiarities and became thus recognizable as an identity characteristic of the Serbs.
References
[2] Богдановић, Димитрије. 1985. „Крсна слава као светосавски култ“. Зборник радова: О крсном имену. Библиотека: „Баштина“. Београд: Просвета: 486–511.
[3] Влаховић, Петар. 1985. „Прилог проучавању крсне славе“. Зборник радова: О крсном имену. Библиотека: „Баштина“. Београд: Просвета: 136–147.
[4] Влаховић, Петар. 1998. Крсна слава и њена улога у породичном и друштвеном животу код Срба. Етно-културолошки зборник, књ. IV. Сврљиг: Етно-културолошка радионица: 23-32.
[5] Вражиновски, Танас. 1998. „Враќање кон изворите кон изворите на празнувањето“. Етно-културолошки зборник, књ. IV. Сврљиг: Етно-културолошка радионица: 55-60.
[6] Грујић, Радослав. 1985. „Црквени елементи крсне славе“. Зборник радова: О крсном имену. Библиотека: „Баштина“. Београд: Просвета: 407–485.
[7] Ивановић Баришић. Милина. 2007. Календарски празници и обичаји у подавалским селима. Посебна издања. књ. 59. Београд: Етнографски институт САНУ.
[8] Ивановић Баришић. Милина. 2010. „Хлеб у календарским празницима и обичајима“. Зборник: Традиционална естетска култура: хлеб. Ниш: Центар за научна истраживања САНУ и Универзитет у Нишу: 189–202.
[9] Ивановић Баришић. Милина. 2015. „Занатске и еснафске славе“. Зборник: Традиционална естетска култура – занати, Ниш.
[10] Јанева 1998. Станка, Янева. „Избор на светец“. Етно-културолошки зборник, књ. IV. Сврљиг: Етно-културолошка радионица: 49-54.
[11] Калезић, Димитрије. М. 1992. Крсна слава у Срба. Београд: ИП Невен.
[12] Ковачевић, Иван. 2001. „Слава мртвог свеца“. У: Семиологија мита и ритуала – политика, III. Београд: Српски генеалошки центар: 25-35.
[13] Милићевић, Милан Ђ. 1894. Живот Срба сељака. Београд: Српска краљевска академија.
[14] Милићевић, Милан Ђ. 1985. „Кућанска слава“. Зборник радова: О крсном имену. Библиотека: „Баштина“. Београд: Просвета: 75–121.
[15] Недељковић, Миле. 1990. Годишњи обичаји у Срба. Београд: Вук Караџић: 205–225.
[16] Недељковић, Миле. 1991: Слава у Срба. Београд: „Вук Караџић“.
[17] Павковић, Никола Ф. 2009. Банатско село: друштвене и културне промене. Нови Сад: Матица српска.
[18] Петровић, 1948. Петар Ж. Живот и обичаји народни у Гружи. Српски етнографски зборник: Живот и обичаји народни, бр. 58. Београд: Српска академија наука.
[19] СМ 2001: Словенска митологија: енциклопедијски речник. Београд: ZEPTER BOOK WORLD (слава, крсно име).
[20] Тодоровић, Ивица. 2005. Ритуал ума. Посебна издања, књ. 53. Београд: Етнографски институт САНУ.
[21] Трухелка, Ћиро. 1985. „Ларизам и крсна слава“. Зборник радова: О крсном имену. Библиотека: „Баштина“. Београд: Просвета: 342–406.
[22] Хедесан. Otilia Hedesan. 1998. „La célébration de la maison (praznicul) chez les Romains. Modaltés d lecture“. Етно-културолошки зборник, књ. IV. Сврљиг: Етно-културолошка радионица: 55-60.
[23] Чајкановић, Веселин. „Крсно име“. 1995. У: Стара српска религија и митилогија. Београд: Српска академија наука и уметности: Српска књижевна задруга: 149–160.
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
- Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
- Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
- Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).
Култура/Culture by MI-AN is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial 4.0 International License.