Поимот национален идентитет виден низ македонÑките печатени медиуми
Abstract
Поимот идентитет е чадор термин, кој во разÂлични контекÑти и диÑкурÑи добива различно знаÂчење. ОÑновната цел е на трудот е да Ñе иÑтражи улоÂгата и функцијата на македонÑките печатени меÂдиуÂми во актуелизирањето на одреден концепт на иденÂтиÂтет под одредени актуелни политички ÑлучуÂваÂња поврзани Ñо приемот на РМ во ÐÐТО и ЕУ. ТеÂзаÂта од која Ñе тргнува е Ñледнава: под одредени поÂлиÂтичÂкиии околноÑти, национални и наднационални, Ñе задÑкрива фактот за променливоÑта, неÑÂтаÂбилÂноÑÂта, фрагментираноÑта и плаÑтичноÑта како темелни одÂредници на идентитетот, а медиумите Ñе алатки Ñо кои Ñе фаворизира еÑенцијалиÑтичкиот концепт за наÂционалниот идентитет. ИÑтражувањето, ќе Ñе баÂзиÂра на квантитативна анализа на дневните пеÂчаÂтеÂни медиуми (веÑниците) Дневник и Ðова Македонија. КриÂтериум за одбирот на веÑниците во кои ќе Ñе ÑпроÂвеÂде иÑтражувањето е нивото на нивното влијаÂние врз јавното миÑлење во Република Македонија.References
Ð) КИРИЛИЦÐ
[1] ÐндерÑон, Бенедикт. ЗамиÑлени заедници. Скопје: Култура, 1998.
[2] Ðндриќ-Патернаи, КриÑтина. Името и прашањето на идентитетот во книжевната теорија. Загреб: Ðркзин, 2008.
[3] Бановиќ-МарковÑка, Ðнгелина. Групен портрет. Скопје: Магор, 2007.
[4] Бауман, Зигмунд. ПоÑтмодерна етика., Скопје: Темплум, 2005.
[5] Брајдоти, Рози. „Идентитет, Ñубјективитет и разлика“, во: СтојменÑка-ЕлзеÑер, Соња. Компаративна книжевноÑÑ‚:хреѬтоматија, Скопје:Евро-БалканПреÑÑ, Менора, 2007.
[6] Браун, К. Минатото под прашање. Модерна Македонија и неизвеÑноÑтите на нацијата. Скопје: едиција КрÑтопати, ЕвроБалканПреÑÑ, 2010..
[7] ГеоргиевÑка-Јаковлева, Лорета. „Помеѓу утопијата и безнадежноÑта – културната транзиција во романот ОÑмото ÑветÑко чудо од Јордан Плевнеш“, во: Спектар, бр.50. Скопје: ИнÑтитут за македонÑка литература, (2007): 53-61.. _ _ _. Идентитет(и). Скопје: ИнÑтитут за македонÑка литература, 2012.
_ _ _ . Културата и медиумите. Скопје: КнигоиздателÑтво МИ-ÐÐ, 2014.
[8] ГруевÑки, Томе. Јавното информирање во Македонија. Скопје: ÐИП „СтудентÑки збор“, 1991.
_ _ _. ИÑторија на новинарÑтвото. Скопје: ÐИП „СтудентÑки збор“, 1999.
_ _ _ . Теорија на новинарÑтвото. Скопје: ÐИП „СтудентÑки збор“, 2000.
[9] Денерт, Штефан, Ðлфред Диболд. ВредноÑтите и политиката : ЕУ и ЈугоиÑтокот на Европа . Скопје: Фондација ФридрихЕберт, Канцеларија Скопје, 2006. http://www.fes.org.mk/pdf/H.Zundhausen%20%20Postojat%20li%20evropski%20vrednosti.pdf
[10] Денерт, Штефан. „Европа проширена кон ЈугоиÑток - заедница на вредноÑти?“ во:Денерт, Штефан, Ðлфред Диболд. ВредноÑтите и политиката: ЕУ и ЈугоиÑтокот на Европа. Скопје: Фондација ФридрихЕберт, Канцеларија Скopje, 2006.11. Дерида, Жак. Другиот правец. Скопје: Темплум, 2001.
[11] ЗундхауÑен, Холм. „Враќање кон Европа? ЈугоиÑточна Европа помеѓу Западот и ИÑтокот“, во:Денерт Штефан, Ðлфред Диболд. ВредноÑтите и политиката: ЕУ и ЈугоиÑтокот на Европа. Скопје: Фондација ФридрихЕберт, Канцеларија Скопје, 2006.
[12] ИÐПРЕС. „Лулката на демократијата“ – полигон на шовинизмот! [ Online ]. Available:
[13] http://www.inpress.com.mk/default.asp?ItemID=D248A6D4Ea249C4A812D02F0536D5477 [Accesed].
[14] Крамариќ, Златко. Идентитет, текÑÑ‚, нација. Скопје: Табернакул, 2010.
[15] Крамариќ, Златко, Ðнгелина Бановиќ-МарковÑка. Политика. Култура. Идентитет (интеркултурален дијалог). Скопје: Магор, 2012.
[16] ЛевинаÑ, Емануел. Другачије од бивÑтва или Ñ Ð¾Ð½ÑƒÑтранубивÑтвовања. Ðикшиќ: ЈаÑен, 1999.
[17] МојÑиева-Гушева, ЈаÑмина. „ Балканот и проблемите на идентитетот“, во: Спектар, бр. 50, Скопје: ИнÑтитут за македонÑка литература, (2007): 103-108.
[18] Малуф, Ðмин. Погубни идентитети. Скопје: Матица МакедонÑка, 2001.
[19] Њиши, Ðрмандо. Компаративна книжевноÑÑ‚. Скопје:Магор, 2006.
[20] ПопоÑки, Зоран. ПроÑтори на моќта. Скопје:Темплум, 2009.
[21] Саит, Едвард В. Ориентализам. Скопје:Магор, 2003.
[22] Саркањац, БраниÑлав. По Ñвое: (македонÑки ÐºÐ°Ñ‚Ð°Ñ…Ñ€ÐµÐ·Ð¸Ñ Ð¸Ð»Ð¸ како да Ñе зборува за Македонија).Скопје:Макавеј, 2009.
[23] СилјановÑка-Давкова, Гордана. „Човекот како Ñлика водилка – Барања за етоÑ, Ð¿Ð°Ñ‚Ð¾Ñ Ð¸ логоÑ“, во: Денерт Штефан, Ðлфред Диболд. ВредноÑтите и политиката: ЕУ и ЈугоиÑтокот на Европа. Скопје: Фондација ФридрихЕберт, Канцеларија Скопје, 2006.
[24] СтојменÑка-ЕлзеÑер, Соња. Компаративна книжевноÑÑ‚: хреÑтоматија; (Едиција хреÑтоматии Теории на ДругоÑта). Скопје: ЕвроБалканПреÑÑ : Менора, 2007.
[25] Тодорова, Марија.ЗамиÑливајќи го Балканот. Скопје: Магор, 2001.,
[26] Угрешиќ, Дубравка. Култура на лагата. Скопје: СигмапреÑ, 2011.
[27] Фројд, Сигмунд. Ðеугодното во културата. Скопје: Магор, 2008,
[28] Фуко, Мишел. Ðадзор и казна. Скопје: Слово, 2004а.
- -. Знаење и моќ. Скопје: Слово, 2004б.
- -. Ðрхеологија на знаењето, Скопје: Слово, 2010.
[29] Хегел, ГеоргВилхелмФридрих. Феноменологија на духот. Скопје: Ѓурѓа, 1987.
[30] ЧакравортиСпивак, Гајатри. ПоÑтколонијална критика. Скопје: Темплум, 2003.
[31] Шелева, Елизабета. Дом / Идентитет. Скопје: Магор, 2005.
- -. Домот на пиÑмото. Скопје:Магор, 2008.
- -. „ÐÑ…, тие, Балканци“, Културолошки еÑеи. Скопје:Магор, 2000.
[32] ТекÑтови(штогоÑодржатпоимотидентитет) во веÑникот Дневник, период 2009-2013 година. http://www.dnevnik. com.mk/default.asp?ItemID=......
[33] ТекÑтови(штогоÑодржатпоимотидентитет) во веÑникот Ðова Македонија, пероид2009-2013 година.
[34] http://www.novamakedonija.com.mk/NewsDetal.asp?vest=...
б) ЛÐТИÐИЦÐ
[1] Agabmen, Giorgio. Homosacer. Zagreb:Arkzin,2006.
[2] Anderson, Benedikt. Nacija, zamisljenazaednica. Zagreb: Skolskaknjiga, 1983.
[3] Arent, Hana.Theoriginsoftotalitarizam. SanDiego-NewYork-London: HarvestBook&Harcourt, 1976.
[4] Balibar, Etjen. MigraganiEvrope? Granice, drzava, narod. Beograd: Beogradskikrug, 2003.
[5] Beck, Ulric & Grande, Edgar. KosmopolitskaEvropa: drustvo I politika u drugojmoderni. Zagreb: Skolskakniga, 2006.
[6] Bilefeld, Ulrih. Stranci – prijateljiilineprijatelji. Beograd: Biblioteka XX vek, 1998.
[7] Biti, Vladimir. Dobasvjedocenja. Tvorbaidentiteta u suvremenojhrvatskojprozi. Zagreb: Maticahrvatske, 2005.
[8] Čepo, Dario. „Od nacionalnoga k supranacionalnom: europskiidentitetiEuropskaUnija“. In: BUDAK, N. & KOTURANIC, V. (eds.) Hrvatskinacionalniidentitet u globalizirajucemsvijetu. Zagreb: Centarzademokratijuipravo; Pravnifakultet Zagreb, 2010.9.Chakravorti Spivak, Gajatri. Kritikapostkolonijalnoguma.Beograd:Beogradskikrug, 2003.
[9] Domenak, ZanMari. Evropa, kulturniizazov., 1991.
[10] Eriksen, T. H.Etnicitet i nacionalizam. Beograd:Biblioteka XX vek, 2004.
[11] Fanon, Franc.Prezreninasvetu. Zagreb: Stvarnost, 1973.
[12] Gellner, Ernest. Nacije i nacionalizam. NoviSad: MaticaSrpska, 1997.
[13] Gramsci, Antonio.ThePrisonNotebooks: Selections. NewYork: International Publishers, 1971.
[14] Habermas, Jurgen. Javnomnenje. Beograd: Kulturta, 1969.
- -. Eseji o Europi. Zagreb: Skolskaknjiga, 2008.
[15] Hall, Stuart. „Kometrebaidentitet“, U. D. Duda (ур.), Politikateorije. Zagreb:Disput,
2006.
- - -. Cultural Identity and Diaspora, Identity, Community, Culture, Difference. Ed.
Jonathan Rutherford. London, 1990. Превземено од
http://www.rlwclarke.net/theory/primarysources/ hallculturalidentityanddiaspora.pdf
[16] Hastings, A. Gradnjanacionaliteta. Rijeka:Buybook, 2003.
[17] Hobsbaum, Erik. Nacijainacionalizmiod 1780. Program, mit, stvarnost. Beograd: FilipVisnjic, 1996.
[18] Joas, Hans. „Die kulturellenWerteEuropas. EineEinleitung“ ,in: Ders. – klausWiegandt (Hg.): Die kulturellenWerteEuropas. 2. Aufl. Frankfurt/M, 2005.
[19] Kagan, Robert. Of Paradize and pover. New York, 2003.
[20] Kundera, Milan. „Tragedija Srednje Evrope“. In: Gordogan: Casopis za knjizevnost i sva kulturna pitanja, god. 7, br. 17-18, Zagreb, 1985.
[21] Lacan, Jacques. Cetiritemeljnapojmapsihoanalize. Zagreb: Napred, 1986.
[22] La Capra, D. History, Politics and Novel. London: Ithaca, 1987.
[23] Levinas, Emanuel. Totalitet i beskonacno: Ogled o izvanjskosti. Sarajevo:Veselin Maslesa, 1976.
- -. Drukcijeodbivstvaili s onustranubivstvovanja. Niksic: Jasen,1999.
[24] Mikula, Maja. Keyconceptsinculturalstudies. NewYork: Polgravemacmillan, 2008.
[25] Mocnik, R. 3 TEORIJE: IdeologijaNacijaInstitucija. Beograd: CSUb, 2003.
[26] Morlej, David, K. Robins. Spaces of identity : global media, electronic landskapes and cultural boundaries. London: Routledge, London and New York, 1995.
[27] Mouffe, C. „For a Politics of Nomadic Identity“, во: Traveellers Tales: Narratives of Home and Displacement, (прир.) G. Robertson et. al. London: Routledge, (1994) : 105-113.
[28] Oraic-Tolic, Dubravka. Muskamodernaizenskamoderna. Zagreb: Ljevak, 2005.
[29] Ortega I Gaset, Hose. Evropaiidejanacija. Beograd: Artist, 2003.
[30] Peternai-Andric, Kristina. Jezicneigre, norme, odgovornost. Quorum, br.5-6, (2009): 351-379.
[31] Prosev-Oliver, Borjana. Egzil u Makedonskojknjizevnosti. Zagreb:Denona, 2010.
[32] Said, Edvard W.. Kultura i imperijalizam. Beograd: Beogradskikrug, 2002.
[33] Smith, Antoni. Nacionalniidentitet. Beograd:Biblioteka XX vek, 1998.
[34] Taylor, Ch. The Malaise of Modernity. Toronto: Anasi, 1991.
[35] ÄŽiniÄ, Firdus. Nauka o komuniciranju. Beograd: Savremenaadministracija, 1978.
[36] ÄŽuveroviÄ, Borisav. Å tampameguelektronskimmedijima. Beograd: Ideje, 1980.
[37] Williams, Reymond. CultureandSociety 1780-1950. London: Chatto&Windus, 1958.
[38] Wittgenstein, L. PhilosophischeUntersuchungen. Frankfurt: a/M, 1960.
[39] Žizek, Slavoj. Metastazeoznacavanja. Beograd: Biblioteka XX vek, 1996.
[1] ÐндерÑон, Бенедикт. ЗамиÑлени заедници. Скопје: Култура, 1998.
[2] Ðндриќ-Патернаи, КриÑтина. Името и прашањето на идентитетот во книжевната теорија. Загреб: Ðркзин, 2008.
[3] Бановиќ-МарковÑка, Ðнгелина. Групен портрет. Скопје: Магор, 2007.
[4] Бауман, Зигмунд. ПоÑтмодерна етика., Скопје: Темплум, 2005.
[5] Брајдоти, Рози. „Идентитет, Ñубјективитет и разлика“, во: СтојменÑка-ЕлзеÑер, Соња. Компаративна книжевноÑÑ‚:хреѬтоматија, Скопје:Евро-БалканПреÑÑ, Менора, 2007.
[6] Браун, К. Минатото под прашање. Модерна Македонија и неизвеÑноÑтите на нацијата. Скопје: едиција КрÑтопати, ЕвроБалканПреÑÑ, 2010..
[7] ГеоргиевÑка-Јаковлева, Лорета. „Помеѓу утопијата и безнадежноÑта – културната транзиција во романот ОÑмото ÑветÑко чудо од Јордан Плевнеш“, во: Спектар, бр.50. Скопје: ИнÑтитут за македонÑка литература, (2007): 53-61.. _ _ _. Идентитет(и). Скопје: ИнÑтитут за македонÑка литература, 2012.
_ _ _ . Културата и медиумите. Скопје: КнигоиздателÑтво МИ-ÐÐ, 2014.
[8] ГруевÑки, Томе. Јавното информирање во Македонија. Скопје: ÐИП „СтудентÑки збор“, 1991.
_ _ _. ИÑторија на новинарÑтвото. Скопје: ÐИП „СтудентÑки збор“, 1999.
_ _ _ . Теорија на новинарÑтвото. Скопје: ÐИП „СтудентÑки збор“, 2000.
[9] Денерт, Штефан, Ðлфред Диболд. ВредноÑтите и политиката : ЕУ и ЈугоиÑтокот на Европа . Скопје: Фондација ФридрихЕберт, Канцеларија Скопје, 2006. http://www.fes.org.mk/pdf/H.Zundhausen%20%20Postojat%20li%20evropski%20vrednosti.pdf
[10] Денерт, Штефан. „Европа проширена кон ЈугоиÑток - заедница на вредноÑти?“ во:Денерт, Штефан, Ðлфред Диболд. ВредноÑтите и политиката: ЕУ и ЈугоиÑтокот на Европа. Скопје: Фондација ФридрихЕберт, Канцеларија Скopje, 2006.11. Дерида, Жак. Другиот правец. Скопје: Темплум, 2001.
[11] ЗундхауÑен, Холм. „Враќање кон Европа? ЈугоиÑточна Европа помеѓу Западот и ИÑтокот“, во:Денерт Штефан, Ðлфред Диболд. ВредноÑтите и политиката: ЕУ и ЈугоиÑтокот на Европа. Скопје: Фондација ФридрихЕберт, Канцеларија Скопје, 2006.
[12] ИÐПРЕС. „Лулката на демократијата“ – полигон на шовинизмот! [ Online ]. Available:
[13] http://www.inpress.com.mk/default.asp?ItemID=D248A6D4Ea249C4A812D02F0536D5477 [Accesed].
[14] Крамариќ, Златко. Идентитет, текÑÑ‚, нација. Скопје: Табернакул, 2010.
[15] Крамариќ, Златко, Ðнгелина Бановиќ-МарковÑка. Политика. Култура. Идентитет (интеркултурален дијалог). Скопје: Магор, 2012.
[16] ЛевинаÑ, Емануел. Другачије од бивÑтва или Ñ Ð¾Ð½ÑƒÑтранубивÑтвовања. Ðикшиќ: ЈаÑен, 1999.
[17] МојÑиева-Гушева, ЈаÑмина. „ Балканот и проблемите на идентитетот“, во: Спектар, бр. 50, Скопје: ИнÑтитут за македонÑка литература, (2007): 103-108.
[18] Малуф, Ðмин. Погубни идентитети. Скопје: Матица МакедонÑка, 2001.
[19] Њиши, Ðрмандо. Компаративна книжевноÑÑ‚. Скопје:Магор, 2006.
[20] ПопоÑки, Зоран. ПроÑтори на моќта. Скопје:Темплум, 2009.
[21] Саит, Едвард В. Ориентализам. Скопје:Магор, 2003.
[22] Саркањац, БраниÑлав. По Ñвое: (македонÑки ÐºÐ°Ñ‚Ð°Ñ…Ñ€ÐµÐ·Ð¸Ñ Ð¸Ð»Ð¸ како да Ñе зборува за Македонија).Скопје:Макавеј, 2009.
[23] СилјановÑка-Давкова, Гордана. „Човекот како Ñлика водилка – Барања за етоÑ, Ð¿Ð°Ñ‚Ð¾Ñ Ð¸ логоÑ“, во: Денерт Штефан, Ðлфред Диболд. ВредноÑтите и политиката: ЕУ и ЈугоиÑтокот на Европа. Скопје: Фондација ФридрихЕберт, Канцеларија Скопје, 2006.
[24] СтојменÑка-ЕлзеÑер, Соња. Компаративна книжевноÑÑ‚: хреÑтоматија; (Едиција хреÑтоматии Теории на ДругоÑта). Скопје: ЕвроБалканПреÑÑ : Менора, 2007.
[25] Тодорова, Марија.ЗамиÑливајќи го Балканот. Скопје: Магор, 2001.,
[26] Угрешиќ, Дубравка. Култура на лагата. Скопје: СигмапреÑ, 2011.
[27] Фројд, Сигмунд. Ðеугодното во културата. Скопје: Магор, 2008,
[28] Фуко, Мишел. Ðадзор и казна. Скопје: Слово, 2004а.
- -. Знаење и моќ. Скопје: Слово, 2004б.
- -. Ðрхеологија на знаењето, Скопје: Слово, 2010.
[29] Хегел, ГеоргВилхелмФридрих. Феноменологија на духот. Скопје: Ѓурѓа, 1987.
[30] ЧакравортиСпивак, Гајатри. ПоÑтколонијална критика. Скопје: Темплум, 2003.
[31] Шелева, Елизабета. Дом / Идентитет. Скопје: Магор, 2005.
- -. Домот на пиÑмото. Скопје:Магор, 2008.
- -. „ÐÑ…, тие, Балканци“, Културолошки еÑеи. Скопје:Магор, 2000.
[32] ТекÑтови(штогоÑодржатпоимотидентитет) во веÑникот Дневник, период 2009-2013 година. http://www.dnevnik. com.mk/default.asp?ItemID=......
[33] ТекÑтови(штогоÑодржатпоимотидентитет) во веÑникот Ðова Македонија, пероид2009-2013 година.
[34] http://www.novamakedonija.com.mk/NewsDetal.asp?vest=...
б) ЛÐТИÐИЦÐ
[1] Agabmen, Giorgio. Homosacer. Zagreb:Arkzin,2006.
[2] Anderson, Benedikt. Nacija, zamisljenazaednica. Zagreb: Skolskaknjiga, 1983.
[3] Arent, Hana.Theoriginsoftotalitarizam. SanDiego-NewYork-London: HarvestBook&Harcourt, 1976.
[4] Balibar, Etjen. MigraganiEvrope? Granice, drzava, narod. Beograd: Beogradskikrug, 2003.
[5] Beck, Ulric & Grande, Edgar. KosmopolitskaEvropa: drustvo I politika u drugojmoderni. Zagreb: Skolskakniga, 2006.
[6] Bilefeld, Ulrih. Stranci – prijateljiilineprijatelji. Beograd: Biblioteka XX vek, 1998.
[7] Biti, Vladimir. Dobasvjedocenja. Tvorbaidentiteta u suvremenojhrvatskojprozi. Zagreb: Maticahrvatske, 2005.
[8] Čepo, Dario. „Od nacionalnoga k supranacionalnom: europskiidentitetiEuropskaUnija“. In: BUDAK, N. & KOTURANIC, V. (eds.) Hrvatskinacionalniidentitet u globalizirajucemsvijetu. Zagreb: Centarzademokratijuipravo; Pravnifakultet Zagreb, 2010.9.Chakravorti Spivak, Gajatri. Kritikapostkolonijalnoguma.Beograd:Beogradskikrug, 2003.
[9] Domenak, ZanMari. Evropa, kulturniizazov., 1991.
[10] Eriksen, T. H.Etnicitet i nacionalizam. Beograd:Biblioteka XX vek, 2004.
[11] Fanon, Franc.Prezreninasvetu. Zagreb: Stvarnost, 1973.
[12] Gellner, Ernest. Nacije i nacionalizam. NoviSad: MaticaSrpska, 1997.
[13] Gramsci, Antonio.ThePrisonNotebooks: Selections. NewYork: International Publishers, 1971.
[14] Habermas, Jurgen. Javnomnenje. Beograd: Kulturta, 1969.
- -. Eseji o Europi. Zagreb: Skolskaknjiga, 2008.
[15] Hall, Stuart. „Kometrebaidentitet“, U. D. Duda (ур.), Politikateorije. Zagreb:Disput,
2006.
- - -. Cultural Identity and Diaspora, Identity, Community, Culture, Difference. Ed.
Jonathan Rutherford. London, 1990. Превземено од
http://www.rlwclarke.net/theory/primarysources/ hallculturalidentityanddiaspora.pdf
[16] Hastings, A. Gradnjanacionaliteta. Rijeka:Buybook, 2003.
[17] Hobsbaum, Erik. Nacijainacionalizmiod 1780. Program, mit, stvarnost. Beograd: FilipVisnjic, 1996.
[18] Joas, Hans. „Die kulturellenWerteEuropas. EineEinleitung“ ,in: Ders. – klausWiegandt (Hg.): Die kulturellenWerteEuropas. 2. Aufl. Frankfurt/M, 2005.
[19] Kagan, Robert. Of Paradize and pover. New York, 2003.
[20] Kundera, Milan. „Tragedija Srednje Evrope“. In: Gordogan: Casopis za knjizevnost i sva kulturna pitanja, god. 7, br. 17-18, Zagreb, 1985.
[21] Lacan, Jacques. Cetiritemeljnapojmapsihoanalize. Zagreb: Napred, 1986.
[22] La Capra, D. History, Politics and Novel. London: Ithaca, 1987.
[23] Levinas, Emanuel. Totalitet i beskonacno: Ogled o izvanjskosti. Sarajevo:Veselin Maslesa, 1976.
- -. Drukcijeodbivstvaili s onustranubivstvovanja. Niksic: Jasen,1999.
[24] Mikula, Maja. Keyconceptsinculturalstudies. NewYork: Polgravemacmillan, 2008.
[25] Mocnik, R. 3 TEORIJE: IdeologijaNacijaInstitucija. Beograd: CSUb, 2003.
[26] Morlej, David, K. Robins. Spaces of identity : global media, electronic landskapes and cultural boundaries. London: Routledge, London and New York, 1995.
[27] Mouffe, C. „For a Politics of Nomadic Identity“, во: Traveellers Tales: Narratives of Home and Displacement, (прир.) G. Robertson et. al. London: Routledge, (1994) : 105-113.
[28] Oraic-Tolic, Dubravka. Muskamodernaizenskamoderna. Zagreb: Ljevak, 2005.
[29] Ortega I Gaset, Hose. Evropaiidejanacija. Beograd: Artist, 2003.
[30] Peternai-Andric, Kristina. Jezicneigre, norme, odgovornost. Quorum, br.5-6, (2009): 351-379.
[31] Prosev-Oliver, Borjana. Egzil u Makedonskojknjizevnosti. Zagreb:Denona, 2010.
[32] Said, Edvard W.. Kultura i imperijalizam. Beograd: Beogradskikrug, 2002.
[33] Smith, Antoni. Nacionalniidentitet. Beograd:Biblioteka XX vek, 1998.
[34] Taylor, Ch. The Malaise of Modernity. Toronto: Anasi, 1991.
[35] ÄŽiniÄ, Firdus. Nauka o komuniciranju. Beograd: Savremenaadministracija, 1978.
[36] ÄŽuveroviÄ, Borisav. Å tampameguelektronskimmedijima. Beograd: Ideje, 1980.
[37] Williams, Reymond. CultureandSociety 1780-1950. London: Chatto&Windus, 1958.
[38] Wittgenstein, L. PhilosophischeUntersuchungen. Frankfurt: a/M, 1960.
[39] Žizek, Slavoj. Metastazeoznacavanja. Beograd: Biblioteka XX vek, 1996.
Published
2015-09-15
How to Cite
Рајчинова-Ðиколова, Биљана.
Поимот национален идентитет виден низ македонÑките печатени медиуми.
Култура/Culture, [S.l.], v. 5, n. 11, p. 151-169, sep. 2015.
ISSN 1857-7725.
Available at: <http://journals.cultcenter.net/index.php/culture/article/view/173>. Date accessed: 17 feb. 2026.
Section
Macedonian Articles
Keywords
идентитет, концепти на идентитет, ме¬диуми, печатени медиуми, веÑникот Дневник, веѬникот Ðова Македонија

This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial 4.0 International License.
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
- Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
- Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
- Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).

Култура/Culture by MI-AN is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial 4.0 International License.