Поимот национален идентитет виден низ македонските печатени медиуми

  • Биљана Рајчинова-Николова Универзитет „Св. Кирил и Методиј“, Скопје

Abstract

Поимот идентитет е чадор термин, кој во раз­лични контексти и дискурси добива различно зна­чење. Основната цел е на трудот е да се истражи уло­гата и функцијата на македонските печатени ме­диу­ми во актуелизирањето на одреден концепт на иден­ти­тет под одредени актуелни политички случу­ва­ња поврзани со приемот на РМ во НАТО и ЕУ. Те­за­та од која се тргнува е следнава: под одредени по­ли­тич­киии околности, национални и наднационални, се задскрива фактот за променливоста, нес­та­бил­нос­та, фрагментираноста и пластичноста како темелни од­редници на идентитетот, а медиумите се алатки со кои се фаворизира есенцијалистичкиот концепт за на­ционалниот идентитет. Истражувањето, ќе се ба­зи­ра на квантитативна анализа на дневните пе­ча­те­ни медиуми (весниците) Дневник и Нова Македонија. Кри­териум за одбирот на весниците во кои ќе се спро­ве­де истражувањето е нивото на нивното влија­ние врз јавното мислење во Република Македонија.

References

А) КИРИЛИЦА

[1] Андерсон, Бенедикт. Замислени заедници. Скопје: Култура, 1998.

[2] Андриќ-Патернаи, Кристина. Името и прашањето на идентитетот во книжевната теорија. Загреб: Аркзин, 2008.

[3] Бановиќ-Марковска, Ангелина. Групен портрет. Скопје: Магор, 2007.

[4] Бауман, Зигмунд. Постмодерна етика., Скопје: Темплум, 2005.

[5] Брајдоти, Рози. „Идентитет, субјективитет и разлика“, во: Стојменска-Елзесер, Соња. Компаративна книжевност:хрес¬томатија, Скопје:Евро-БалканПресс, Менора, 2007.

[6] Браун, К. Минатото под прашање. Модерна Македонија и неизвесностите на нацијата. Скопје: едиција Крстопати, ЕвроБалканПресс, 2010..

[7] Георгиевска-Јаковлева, Лорета. „Помеѓу утопијата и безнадежноста – културната транзиција во романот Осмото светско чудо од Јордан Плевнеш“, во: Спектар, бр.50. Скопје: Институт за македонска литература, (2007): 53-61.. _ _ _. Идентитет(и). Скопје: Институт за македонска литература, 2012.
_ _ _ . Културата и медиумите. Скопје: Книгоиздателство МИ-АН, 2014.

[8] Груевски, Томе. Јавното информирање во Македонија. Скопје: НИП „Студентски збор“, 1991.
_ _ _. Историја на новинарството. Скопје: НИП „Студентски збор“, 1999.
_ _ _ . Теорија на новинарството. Скопје: НИП „Студентски збор“, 2000.

[9] Денерт, Штефан, Алфред Диболд. Вредностите и политиката : ЕУ и Југоистокот на Европа . Скопје: Фондација ФридрихЕберт, Канцеларија Скопје, 2006. http://www.fes.org.mk/pdf/H.Zundhausen%20%20Postojat%20li%20evropski%20vrednosti.pdf

[10] Денерт, Штефан. „Европа проширена кон Југоисток - заедница на вредности?“ во:Денерт, Штефан, Алфред Диболд. Вредностите и политиката: ЕУ и Југоистокот на Европа. Скопје: Фондација ФридрихЕберт, Канцеларија Скopje, 2006.11. Дерида, Жак. Другиот правец. Скопје: Темплум, 2001.

[11] Зундхаусен, Холм. „Враќање кон Европа? Југоисточна Европа помеѓу Западот и Истокот“, во:Денерт Штефан, Алфред Диболд. Вредностите и политиката: ЕУ и Југоистокот на Европа. Скопје: Фондација ФридрихЕберт, Канцеларија Скопје, 2006.

[12] ИНПРЕС. „Лулката на демократијата“ – полигон на шовинизмот! [ Online ]. Available:

[13] http://www.inpress.com.mk/default.asp?ItemID=D248A6D4Ea249C4A812D02F0536D5477 [Accesed].

[14] Крамариќ, Златко. Идентитет, текст, нација. Скопје: Табернакул, 2010.

[15] Крамариќ, Златко, Ангелина Бановиќ-Марковска. Политика. Култура. Идентитет (интеркултурален дијалог). Скопје: Магор, 2012.

[16] Левинас, Емануел. Другачије од бивства или с онустранубивствовања. Никшиќ: Јасен, 1999.

[17] Мојсиева-Гушева, Јасмина. „ Балканот и проблемите на идентитетот“, во: Спектар, бр. 50, Скопје: Институт за македонска литература, (2007): 103-108.

[18] Малуф, Амин. Погубни идентитети. Скопје: Матица Македонска, 2001.

[19] Њиши, Армандо. Компаративна книжевност. Скопје:Магор, 2006.

[20] Попоски, Зоран. Простори на моќта. Скопје:Темплум, 2009.

[21] Саит, Едвард В. Ориентализам. Скопје:Магор, 2003.

[22] Саркањац, Бранислав. По свое: (македонски катахрезис или како да се зборува за Македонија).Скопје:Макавеј, 2009.

[23] Силјановска-Давкова, Гордана. „Човекот како слика водилка – Барања за етос, патос и логос“, во: Денерт Штефан, Алфред Диболд. Вредностите и политиката: ЕУ и Југоистокот на Европа. Скопје: Фондација ФридрихЕберт, Канцеларија Скопје, 2006.

[24] Стојменска-Елзесер, Соња. Компаративна книжевност: хрестоматија; (Едиција хрестоматии Теории на Другоста). Скопје: ЕвроБалканПресс : Менора, 2007.

[25] Тодорова, Марија.Замисливајќи го Балканот. Скопје: Магор, 2001.,

[26] Угрешиќ, Дубравка. Култура на лагата. Скопје: Сигмапрес, 2011.

[27] Фројд, Сигмунд. Неугодното во културата. Скопје: Магор, 2008,

[28] Фуко, Мишел. Надзор и казна. Скопје: Слово, 2004а.
- -. Знаење и моќ. Скопје: Слово, 2004б.
- -. Археологија на знаењето, Скопје: Слово, 2010.

[29] Хегел, ГеоргВилхелмФридрих. Феноменологија на духот. Скопје: Ѓурѓа, 1987.

[30] ЧакравортиСпивак, Гајатри. Постколонијална критика. Скопје: Темплум, 2003.

[31] Шелева, Елизабета. Дом / Идентитет. Скопје: Магор, 2005.
- -. Домот на писмото. Скопје:Магор, 2008.
- -. „Ах, тие, Балканци“, Културолошки есеи. Скопје:Магор, 2000.

[32] Текстови(штогосодржатпоимотидентитет) во весникот Дневник, период 2009-2013 година. http://www.dnevnik. com.mk/default.asp?ItemID=......

[33] Текстови(штогосодржатпоимотидентитет) во весникот Нова Македонија, пероид2009-2013 година.

[34] http://www.novamakedonija.com.mk/NewsDetal.asp?vest=...

б) ЛАТИНИЦА

[1] Agabmen, Giorgio. Homosacer. Zagreb:Arkzin,2006.

[2] Anderson, Benedikt. Nacija, zamisljenazaednica. Zagreb: Skolskaknjiga, 1983.

[3] Arent, Hana.Theoriginsoftotalitarizam. SanDiego-NewYork-London: HarvestBook&Harcourt, 1976.

[4] Balibar, Etjen. MigraganiEvrope? Granice, drzava, narod. Beograd: Beogradskikrug, 2003.

[5] Beck, Ulric & Grande, Edgar. KosmopolitskaEvropa: drustvo I politika u drugojmoderni. Zagreb: Skolskakniga, 2006.

[6] Bilefeld, Ulrih. Stranci – prijateljiilineprijatelji. Beograd: Biblioteka XX vek, 1998.

[7] Biti, Vladimir. Dobasvjedocenja. Tvorbaidentiteta u suvremenojhrvatskojprozi. Zagreb: Maticahrvatske, 2005.

[8] Čepo, Dario. „Od nacionalnoga k supranacionalnom: europskiidentitetiEuropskaUnija“. In: BUDAK, N. & KOTURANIC, V. (eds.) Hrvatskinacionalniidentitet u globalizirajucemsvijetu. Zagreb: Centarzademokratijuipravo; Pravnifakultet Zagreb, 2010.9.Chakravorti Spivak, Gajatri. Kritikapostkolonijalnoguma.Beograd:Beogradskikrug, 2003.

[9] Domenak, ZanMari. Evropa, kulturniizazov., 1991.

[10] Eriksen, T. H.Etnicitet i nacionalizam. Beograd:Biblioteka XX vek, 2004.

[11] Fanon, Franc.Prezreninasvetu. Zagreb: Stvarnost, 1973.

[12] Gellner, Ernest. Nacije i nacionalizam. NoviSad: MaticaSrpska, 1997.

[13] Gramsci, Antonio.ThePrisonNotebooks: Selections. NewYork: International Publishers, 1971.

[14] Habermas, Jurgen. Javnomnenje. Beograd: Kulturta, 1969.
- -. Eseji o Europi. Zagreb: Skolskaknjiga, 2008.

[15] Hall, Stuart. „Kometrebaidentitet“, U. D. Duda (ур.), Politikateorije. Zagreb:Disput,
2006.
- - -. Cultural Identity and Diaspora, Identity, Community, Culture, Difference. Ed.
Jonathan Rutherford. London, 1990. Превземено од
http://www.rlwclarke.net/theory/primarysources/ hallculturalidentityanddiaspora.pdf

[16] Hastings, A. Gradnjanacionaliteta. Rijeka:Buybook, 2003.

[17] Hobsbaum, Erik. Nacijainacionalizmiod 1780. Program, mit, stvarnost. Beograd: FilipVisnjic, 1996.

[18] Joas, Hans. „Die kulturellenWerteEuropas. EineEinleitung“ ,in: Ders. – klausWiegandt (Hg.): Die kulturellenWerteEuropas. 2. Aufl. Frankfurt/M, 2005.

[19] Kagan, Robert. Of Paradize and pover. New York, 2003.

[20] Kundera, Milan. „Tragedija Srednje Evrope“. In: Gordogan: Casopis za knjizevnost i sva kulturna pitanja, god. 7, br. 17-18, Zagreb, 1985.

[21] Lacan, Jacques. Cetiritemeljnapojmapsihoanalize. Zagreb: Napred, 1986.

[22] La Capra, D. History, Politics and Novel. London: Ithaca, 1987.

[23] Levinas, Emanuel. Totalitet i beskonacno: Ogled o izvanjskosti. Sarajevo:Veselin Maslesa, 1976.
- -. Drukcijeodbivstvaili s onustranubivstvovanja. Niksic: Jasen,1999.

[24] Mikula, Maja. Keyconceptsinculturalstudies. NewYork: Polgravemacmillan, 2008.

[25] Mocnik, R. 3 TEORIJE: IdeologijaNacijaInstitucija. Beograd: CSUb, 2003.

[26] Morlej, David, K. Robins. Spaces of identity : global media, electronic landskapes and cultural boundaries. London: Routledge, London and New York, 1995.

[27] Mouffe, C. „For a Politics of Nomadic Identity“, во: Traveellers Tales: Narratives of Home and Displacement, (прир.) G. Robertson et. al. London: Routledge, (1994) : 105-113.

[28] Oraic-Tolic, Dubravka. Muskamodernaizenskamoderna. Zagreb: Ljevak, 2005.

[29] Ortega I Gaset, Hose. Evropaiidejanacija. Beograd: Artist, 2003.

[30] Peternai-Andric, Kristina. Jezicneigre, norme, odgovornost. Quorum, br.5-6, (2009): 351-379.

[31] Prosev-Oliver, Borjana. Egzil u Makedonskojknjizevnosti. Zagreb:Denona, 2010.

[32] Said, Edvard W.. Kultura i imperijalizam. Beograd: Beogradskikrug, 2002.

[33] Smith, Antoni. Nacionalniidentitet. Beograd:Biblioteka XX vek, 1998.

[34] Taylor, Ch. The Malaise of Modernity. Toronto: Anasi, 1991.

[35] Ďinič, Firdus. Nauka o komuniciranju. Beograd: Savremenaadministracija, 1978.

[36] Ďuverovič, Borisav. Štampameguelektronskimmedijima. Beograd: Ideje, 1980.

[37] Williams, Reymond. CultureandSociety 1780-1950. London: Chatto&Windus, 1958.

[38] Wittgenstein, L. PhilosophischeUntersuchungen. Frankfurt: a/M, 1960.

[39] Žizek, Slavoj. Metastazeoznacavanja. Beograd: Biblioteka XX vek, 1996.
Published
2015-09-15
How to Cite
РАЈЧИНОВА-НИКОЛОВА, Биљана. Поимот национален идентитет виден низ македонските печатени медиуми. Култура/Culture, [S.l.], v. 5, n. 11, p. 151-169, sep. 2015. ISSN 1857-7725. Available at: <http://journals.cultcenter.net/index.php/culture/article/view/173>. Date accessed: 19 feb. 2025.
Section
Macedonian Articles

Keywords

идентитет, концепти на идентитет, ме¬диуми, печатени медиуми, весникот Дневник, вес¬никот Нова Македонија